О човеку
Биографија
Милоје Стевановић - писац, беседник, хроничар завичаја
Из Горачића
Милоје Стевановић рођен је 20. марта 1949. године у Горачићима, у општини Лучани, у срцу Драгачева. Одрастао је у крају у ком се о свему говорило причом, а свака прича имала свој ред, своју меру и свог домаћина. Тај ред и ту меру понео је са собом у све што је касније радио.
Основну школу завршио је у Горачићима, а учитељску школу у Ужицу. Уз рад је завршио педагошку академију, а 1976. године и Факултет политичких наука у Београду. Последипломске студије похађао је на Правном факултету у Београду, код професора Радомира Лукића и Мирослава Печујлића.
Беседа из 1983. године
После школовања радио је као учитељ у Горачићима. Био је председник Општинске организације Савеза социјалистичке омладине у Лучанима, командант омладинских радних бригада, општински правобранилац и секретар Општинског комитета Савеза комуниста.
Године 1983, на Републичкој конференцији Савеза социјалистичке омладине у Сава центру, одржао је говор „О социјалистичком моралу - зашто ћутимо?“. У њему је јавно рекао да савезни секретар за унутрашње послове Стане Доланц не говори истину када тврди да није био обавештен о стању на Косову. Проглашен је непријатељем државе и партије и искључен из Савеза комуниста. Тиме је завршена његова политичка каријера.
Домаћин и предузетник
Године 1993. са супругом Надом основао је КМН - Кућу добре хране. Почели су од продавнице од 16,5 квадратних метара у Чачку. Породична компанија и данас ради по рецептима старих мајстора и храни купце у Чачку и Београду, а када се Милоје повукао из посла, у њој је радило више од 140 људи.
Милоје је у посао унео исто оно што уноси и у своје књиге: уверење да се добро ради само онако како би се радило за своју кућу. Порука „Добро дошли - добрима дошли“, са којом КМН дочекује купце, није слоган него правило понашања.
Форум привредника Чачка доделио му је 2018. године Признање за пословну изузетност.
Реч и беседа
Милоје Стевановић објавио је више од двадесет књига, под својим именом и као Грешни Милоје - од „Казивања Богу у славу, прецима у част, потомцима у аманет“ до „Дабогсачувај“ из 2025. године. У њима бележи завичајне приче, народне мудрости, духовна размишљања и разговоре са људима које је сматрао вредним памћења.
Његове књиге писане су онако како се говори - драгачевским језиком, са речима које се другде више не чују. Речник Драгачева, са око четрнаест хиљада речи, најзначајнији је покушај да се тај језик сачува. Објавила га је Библиотека општине Лучани у Гучи 2020. године, а друго, допуњено издање изашло је 2021.
Поред писања, Милоје је познат и као беседник. Његове беседе на славама, венчањима, поменима и промоцијама чувају стари српски обичај здравице - да се весеље не почиње без речи домаћинове.
Највише пажње привукла је здравица на венчању Виктора Троицког, новембра 2016. године у Београду, коју су пренеле „Политика“ и друге новине. На овом сајту сачувани су и снимци беседе на четрдесетодневном помену оцу Сави, промоције књиге „Казивања“ и гостовања у емисијама „Бисери“ Вање Булића, „Ћирилица“ и „Сводови“. Нове књиге представљао је и на сајмовима књига у Београду 2024. и у Нишу 2025. године.
Теме којима се враћа
Кроз све што је написао провлачи се неколико сталних тема. Завичај и људи Драгачева. Српски језик и ћирилица. Вера и однос човека према њој. Породица као последња тврђава. И, увек изнова, питање мере - у раду, у речи, у животу.
Пише отворено и без ограде. Када је 2010. године монасима из Црне Реке, духовној деци владике Артемија, уступио своје имање у Лозници код Чачка, црквени суд Епархије жичке искључио га је 2011. из Српске православне цркве. О томе и о приликама у Цркви писао је у књигама „Сагрешења у Србској православној цркви“ и „Дабогсачувај“. Отвара теме о којима се тешко говори, јер сматра да ћутање не чува ништа.
У Лозници код Чачка подигао је цркву посвећену Светом Николи, а обновио је и гробља својих предака.
Књиге на дар
Милојеве књиге излазиле су у штампаним издањима, код издавача и у сопственом издању. На овом сајту све су доступне за бесплатно преузимање у PDF формату, да до њих може да дође свако ко жели да их прочита.
Породица
Са супругом Надом, с којом је основао КМН, дели живот више од пола века. Од 2010. године живи у Београду. Теча је српског тенисера Виктора Троицког, чијем је венчању изговорио здравицу која је обишла новине.
Унуци су 2015. године у књизи „Тајна дедине фиоке“ објавили документа и сведочења о искључењу свог деде из Савеза комуниста и из Српске православне цркве.
Реч која остаје
Више од двадесет књига, беседе изговорене на славама и свадбама и један исти глас у свима њима - глас српског домаћина.